Sahifa Sedžadija

Veliki prenosilac hadisa, merhum Medžlisi kaže:
Na početku mladosti sam imao želju da klanjam noćni namaz, ali sam morao naklanjati neke namaze i zato sam odlagao moćni namaz…
Jedne noći sam na terasi bio u stanju između sna i jave kada sam ugledao Imama Zemana na bazaru u Isfahanu, pored glavne džamije. Ushićen sam mu prišao i postavio nekoliko pitanja. Pitao sam ga i za noćni namaz. Rekao mi je: Klanjaj.
Ja sam upitao:
O sine Božijeg poslanika, ja ne mogu uvijek doći do vas. Preporučite mi neku knjigu da se vladam po njoj.
Odgovorio je:
Idi i uzmi knjigu od Muhammeda Tadža. 
U snu sam uzeo knjigu od njega, počeo je čitati i plakati. Probudio sam se sav uplakan.
U danu sam pomislio da odem na mjesto gdje sam vidio Imama. Tu sam sreo gospodina Tadža. On me pozvao kod njega kući da mi da knjigu. Otvorio je vrata sobe i rekao:
Uzmi koju god hoćeš.
Kada sam uzeo knjigu shvatio sam da je to upravo ona knjiga koju sam sinoć u snu čitao – Sahifa Sedžadija!
Obuzeo me plač. Ustao sam i izašao iz sobe.
Uzmi još koju. – rekao je.
Ova mi je dovoljna.
Tada sam počeo da radim na Sahifi i bereketom te knjige mnogim ljudima u Isfahanu su uslišene dove.
Njegov sin kaže:
Medžlisi je 40 godina svoga života potrošio na promovisanje Sahife i zahvaljujući njemu danas nema kuće u kojoj nema Sahife.

Imam šenasi, sv. 15, str. 49-50.
Biharul-anvar, sv. 110, str. 51.