Vrela Kerbelska  pustinja

Druga je noć bez vode.

Djeca ne mogu spavati.

Veoma su žedna i gladna.

Prizor koji kida Husejnovo srce.

Šta Husejn može uraditi? On je strpljiv.

Radi Allaha, sve podnosi.

Na dan ‘Ašure’……. Husejn je izgubio sve svoje vjerne prijatelje.

Qasim je bio raskomadan.

Abbasove ruke su bile odsječene.

Koliko Husejn može to podnijeti? Koliko još može žrtvovati?

Večeras je noć Husejnovog  sina, neko ko je najviše sličio Poslaniku s.a.v.a. Večeras je noć ‘Ali Akbara!

Dan ‘Ašure’ se odvijao na zemlji Karbale. Bila je zora. Husejn je pozvao svog sina, ‘Ali Akbara.

“Sine moj, ‘Ali Akbare, idi i prouči ezan. ‘Ali Akbare, želim čuti glas mog djeda. ‘Ali Akbare, zvučiš  kao da djed Poslanik uči ezan.”

“Allahu-Akbar, Allahu-Akbar……”

‘Ali Akbarov ezan odjekivao je zemljom Karbale.

‘Ali Akbarov posljednji ezan……. To nije bio običan ezan……

Bio je ispunjen emocijama…

Husejn je počeo plakati. Prisjetio se svog djeda.

Sve žene u šatorima su počele plakati. Zainab je briznula u plač.

Svi su klanjali sabah namaz.

Ubrzo nakon toga, bitka na Karbali je počela.

Jedan po jedan, Husejnovi drugovi su otišli na bojno polje i bili ubijeni.

Qasim je otišao. Bio je raskomadan.

Ali Akbar i ‘Abbas su pomagali Husejnu, noseći tijela do šatora.

Sakina kčerkica je bila žedna. ‘Abbas je otišao po vodu. ‘Abbas se nije vratio.

Husejn je ostao sam s ‘Ali Akbarom.

Slomljenog srca. Pun tuge! Toliko mrtvih u jednom danu.

Ali Akbar – život Husejnov – momčuljak sin Husejnov – došao je svom ocu i rekao:

“Oče, mogu li sada dobiti dozvolu za džihad?”

Sin je došao svom  ocu da traži dozvolu da UMRE! Kako otac može dozvoliti sinu  osamnajestogodišnjaku  da umre?

Husejn je nemoćan. Njegovo obećanje Allahu moralo je biti ispunjeno.

“Sine moj, ‘Ali Akbare, idi, imaš moju dozvolu, Ali Akbare, dragi moj, idi i traži dozvolu od svoje majke. Idi i traži dozvolu od Zainab, tvoje tetke koja te je odgojila. Idi, sine, idi.”

‘Ali Akbar je uzeo dozvolu od svoje majke, Umm Lejle.

‘Ali Akbar je zatim otišao svojoj tetki, Zainab.

“Tetko Zainab, reci mi jednu stvar. Čiji je život važniji? Tvog ‘Ali Akbara, ili sina  Fatime Zehre, Husejna?”

“Sine moj, ‘Ali Akbare, žrtvovala bih hiljadu života da spasim sina  Fatime, Husejna

Onda, tetko, ne zaustavljaj me. Daj mi dozvolu. Niko nije ostao da spasi Husejna. Pusti me, tetko, pusti me.”

“U ime Boga , sine moj. Idi moj ‘Ali Akbare, idi.”

‘Ali Akbar je uzjahao svog konja.

Husejn je plakao. Umm Lejla je plakala. Bibi Kulsum je plakala. Zainab je plakala.

‘Ali Akbar je odjahao na bojno polje.

Čuo je korake kako ga prate. Zaustavio se i pogledao unazad. Šta je vidio?

Njegov otac Husejn, je išao za njim.

S rukama na leđima, Husejn je trčao za ‘Ali Akbarom.

“Oče, gdje ideš? Molim te, oče, vrati se kod šatora.”

“Sine moj ‘Ali Akbare, želim te gledati što duže mogu. Ovdje ću stati, sine moj, ali obećaj mi, da ćeš se osvrnuti svakih nekoliko koraka. Akbare, dragi moj sine, tvoj  otac želi te gledati što duže može.”

‘Ali Akbar je nastavio…… Gledao je unazad svakih nekoliko sekundi. Husejn je bio tamo, gledajući ga.

Stigao je na bojno polje.

‘Ali Akbar se hrabro borio. Ubio je mnoge poznate ratnike.

‘Ali Akbar se vratio svom ocu.

“Oče, jesi li me vidio kako se borim? Želim da je amidža ‘Abbas ovdje da me vidi. Oče, nekoliko kapi vode……, oče, jako sam žedan. Kad bih samo mogao dobiti malo vode, poslao bih cijelu vojsku Jezida u pakao.”

“Sine moj. Priđi mi bliže. Dotakni moj jezik. Vidi možeš li naći malo utjehe od mene.”

‘Ali Akbar je dotaknuo Husejnov jezik.

“Oče, tvoja usta su mnogo suhlja od mojih. Oče, mora da si više žedan od mene.”

‘Ali Akbar se vratio na bojno polje.

Umar Saad je naredio svojim vojnicima da ubiju ‘Ali Akbara.

Dok su ga nekoliko vojnika zajedno napadali, jedan mu se prikrao i zabio koplje u prsa ‘Ali Akbara.

Allahu Akbar! Koplje je prodrlo u Akbarova prsa. Drška je pukla. Oštrica se zabila u Akbarovo srce. Osjećao se slabo.

‘Ali Akbar je pao s konja. Povikao je:

“Oče, primi moj posljednji selam tebi.”

‘Ali Akbar nije pozvao svog oca da dođe da ga vidi.

Husejn je bio sam i ‘Ali Akbar nije želio da uznemirava svog starog oca.

Husejn je požurio na bojno polje

“Sine moj, dragi moj, moj ‘Ali Akbar, gdje si?

 Sine moj  Akbar… Akbar… Dragi moj… Gdje si?

 Husejn je ugledao svog sina, ‘Ali Akbara.

 Njegov sin je ležao na pijesku Karbale s obje ruke na prsima.

Ali Akbar je posljednji put udisao. Jadni Husejn! Šta će Husejn sada da radi?

 Otac suočen sa sinom koji umire! Stavio je glavu ‘Ali Akbara u krilo.

 “Sine moj, ‘Ali Akbar, dragi moj, ‘Ali Akbar, zašto pokrivaš svoje grudi?

Sine moj, bole li te grudi?

 Daj da pogledam, sine moj.

“Ne, oče, ne! Ne skidaj mi ruke sa grudi. Nećeš to moći podnijeti, oče.

 “ Husejn je nježno pomicao ruke Ali Akbara.

 Alahu Ekber, Allahu Ekber! Šta je Husejn vidio? Šta je otac vidio?

 Oštrica koplja zabodena duboko u prsa Ali Akbara.

 Ali Akbar je imao velike bolove.

Šta će Husejn sada da radi? Šta će Husejn sada da radi? Husejn je stavio obje ruke na oštricu i pogledao prema Najafu.

Glasno je povikao: “Oče, ! Pomozi mi! oče!

Lako je tebi bilo izvući kapiju Hajbera… oče!

Teško mi je izvući oštricu iz grudi mog sina…… ! Pomozi mi, Oče! “

Uz krik “O “Ali”, Husejn je izvukao oštricu.

Krv je šikljala iz Ali Akbar-ovih grudi. Husejn je bio prekriven  ‘krvlju Ali Akbara.

 Ali Akbar je udahnuo posljednji dah.

 Šta Husejn da radi sada? ”  Muhammede, pomozi mi da nosim tijelo tvog brata. Qasim, pomozi mi. ‘Abbas, treba mi tvoja pomoć. Gdje si, ‘Abbas? Husejn je bio sam.

Kako da nosi tijelo Ali Akbara? Husejn sam nije mogao nositi tijelo Ali Akbara. Stavio je ruke ‘Ali Akbar oko vrata….. Husejn je nosio tijelo svog 18-godišnjeg sina. ‘Ali Akbar noge su visile, dodirujući vreli pijesak Karbale’. Jadni Husejn! Koliko strpljenja! Koliko žrtvovanja!

Kada je stigao do šatora…….. povikao je:

“Z-A – I – N – A – B…….. Pomozi mi, Zainab. Uzmite našeg Ali Akbara. “U-M-M-E-L-A-I-L-A… Pomozi mi. Uzmi svoje  drago čeljade… Inna Lillahi Wa Inna Ilaih Raja’oon! Mi smo od Allaha i Njemu ćemo se vratiti!