Malik Aštar i trgovac
Visok, plećat čovjek prolazio je pijacom u Kufi. Lice mu je bilo suncem opaljeno. Kao znak da je učestvovao u mnogim bitkama i mejdanima, imao je ožiljak od oštrice mača ispod oka. Koračao je čvrstim i sigurnim koracima. Trgovac je sjedio u svom dućanu. Da bi zabavio svoje prijatelje, uzeo je šaku otpadaka i bacio prema čovjeku. Putnik je ne naljutivši se i ne obraćajući pažnju na njega nastavio ići. Kada se putnik udaljio, jedan od trgovčevih prijatelja ga je upitao: „Da li poznaješ onog čovjeka kome si se onako narugao?“ Trgovac je odgovorio: „Ne, ne poznajem ga. On je putnik kao i svi ostali koji prolaze ovuda svaki dan. Zar ga ti poznaješ, ko je on, ustvari?“ Prijatelj mu je rekao: „On je veliki islamski vojskovođa Malik Aštar Nahai.“ Trgovac je iznenađeno upitao: „Zar je to bio Malik Aštar?! Isti onaj Malik koga se i lav boji?! Čovjek zbog čijeg se imena svi dušmani tresu od straha?! Teško meni što sam to uradio! On će sada narediti da me kazne zato moram da trčim za njim da ga molim za oprost!“ Zatim je otišao za Malikom. Ugledao ga je kako ide prema džamiji i krenuo za njim. Kada je Malik Aštar obavio namaz, trgovac je izašao pred njega i rekao mu: „Ja sam onaj isti glupi čovjek koji ti se danas onako narugao.“ Malik mu je uzvratio: „Tako mi Milostivog, ja sam samo zbog tebe otišao u džamiju, jer sam vidio da voliš vrijeđati ljude, da si ne upućen i zalutao. Uistinu te žalim. Otišao sam u džamiju da učinim dovu za tebe i da zamolim Allaha da te izvede na pravi put. Ti si mislio da ću te kazniti, ali ja to ne želim učiniti.“
Istinite priče
