Iftar
Enes ibn Malik godinama je radio kao sluga Božijeg Poslanika. On je bolje od bilo koga drugog poznavao njegov ahlak. Znao je kako su odjeća i hrana Božijeg Poslanika bili skromni, te da se on iftari samo sa malo mlijeka ili šerbeta.
Jedne večeri Enes je pripremio nešto mlijeka za Poslanika. Međutim, Pejgamber nije došao kući za iftar. Večer je poodmakla, ali Poslanik nije došao. Enes je bio siguran da je prihvatio poziv na iftar nekog of ashaba i tu se zadržao. Hranu koju je bio pripremio sam je pojeo. Nakon izvjesnog vremena Poslanik je s jednim od ashaba stigao kući. Enes je upitao Poslanikovog pratioca gdje se Poslanik iftario. Čovjek je rekao: „Nije još nigdje. Imali smo neprilika tako da smo zakasnili.“ Enes se postidio zbog onog što je uradio. Već je prošlo pola noći i nije bilo moguće pripremiti nešto drugo. Čekao je da Poslanik zatraži hranu. Međutim, Poslanik, koji je shvatio šta se desilo, iftar nije ni spomenuo. Kasnije je Enes rekao: „Poslanik za svog života nikad nije spominjao tu noć niti me upitao šta se, ustvari, dogodilo.“
Istinite priče
