Jekin

Toga jutra ljudi su u džamiji za Poslanikom, s. a. v. s., klanjali sabah-namaz. Po završetku namaza, Poslanik je ugledao mladića koji je bio u neobičnom stanju-njegova glava klatila se tamo-ovamo, lice mu je bilo blijedo, oči oborene, a tijelo iscrpljeno. Poslanik ga je upitao: „U kakvom si to stanju?“ Mladić je odgovorio: „Mislim da sam dostigao deredžu jekina.“ Tada je Poslanik rekao: „Svaki jekin ima znak po kome se prepoznaje. Koji je znak tvog jekina?“ „Moj jekin me približava bolu, noćima ne spavam, a dane žedan privodim kraju. Prošao sam se ovog svijeta i svega što je na njemu. Kao da gledam arš Božiji na Sudnjem danu, kao da vidim dženetlije u blaoostanju i ljude Džehennema u patnji, kao da čujem zvuk džehenemske vatre…“ Čuvši ovo, Poslanik se okrenuo narodu i reče: „Ovo je rob čije je srce Allah, dž. š., prosvijetlilo imanom.“ Zatim se okrenuo mladiću i rekao mu: „Sačuvaj to blagoslovljeno stanje.“ Mladić je rekao: „Božiji Poslaniče, učini dovu da džihad i šehadet na Božijem putu budu moje odredište.“ Poslanik je proučio dovu. Nakon izvjesnog vremena počeo je rat u kojem je mladić postao šehid.